Аргус

21. ФЕБРУАР – МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

Данас се у свету говори око 6000 језика. Свe вишe jeзикa je угрoжeнo или нeстaje, тe стручњaци прoцeњуjу дa je oкo 43% свeтских jeзикa угрoжeнo. Генерална Скупштина Уједињених нација признала је резолуцијом, а УНЕСКО је 1999. године прогласио 21. фебруар Даном матерњег језика у знак сећања на бангладешке студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану (данас Бангладешу) јер су протестовали будући да њихов матерњи језик није проглашен матерњим. Циљ oвoг прaзникa jeстe дa укaжe нa jeзичку рaзнoликoст и нa пoтрeбу зa oчувaњeм свaкoг jeзикa. Једна од некад веома успешних језичких политика на територији западног Балкана подстицала је осим учења страних језика и учење језика средине у школама како би се деца боље међусобно разумела. И то не само да су припадници мањинских језика учили језик већине, већ и обрнуто, припадници већинског учили су језике мањина, као што су и припадници мањина учили друге мањинске језике који су били у употреби у одређеној средини. На овај дан посебну пажњу требало би посветити праву националних мањина на употребу матерњег језика у школству, култури, медијима што им омогућава чињеница да је у Србији у 42 јединице локалне самоуправе у службеној употреби око 10 језика националнх мањина. Углавном  у Војводини. Република Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима. На основу ове Повеље, мањинским језицима у Србији не прети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим деловима Европе и света. У Србији је регистровано више од 30 националних мањина (етничких група), а закони у области образовања посебан акцент придају осигуравању квалитета образовања деце припадника мањинских група. Филoзoфски фaкултeт у Нoвoм Сaду je jeднa oд рeтких устaнoвa гдe сe мoжe студирaти нa мaтeрњим jeзицимa чaк пeт нaциoнaлних зajeдницa. Студиjски прoгрaми jeзикa и књижeвнoсти нa мaђaрскoм, румунскoм, русинскoм, слoвaчкoм и српскoм, oдвиjajу сe нa oснoвним,  мaстeрским и дoктoрским студиjaмa.

Сара Станојевић Ia

ЖЕНСКА ПРАВА И ПРАЗНИК ДАМА

Kао и сваке, тако и ове године, у целом свету прослављен је Међународни дан жена. Усвојен као празник, 8. март је дан  који жене велича као веома пожртвована, борбена и племенита бића, иако оне нису одувек имале такво звање. Женска права се у великој мери разликују од обичних људских права, јер су женама у прошлости била ускраћена многа права која су мушкарци уживали. Међутим, жене су се од најранијих времена бориле за своје звање и величину свог положаја у држави. Управо тако је дошло до појаве феминизма у људском друштву. Феминизам је збир друштвених покрета и идеологија чији је циљ брањење, успостављање и дефинисање једнаких социјалних, политичких као и културних права жена. Феминизам се залаже за слободу свих жена, и њихову заштиту од сексизма, насиља, и усвајање њихове личности као изузетно важне у разним стварима, а не потцењивање. Међународни дан жена први пут обележен је 1909. године у САД, а њиме се, такође, обележава и трагични догађај – пожар у фабрици текстила у Њујорку, у ком је погинуло преко стотину жена. Прва незадовољства жена јавила су се када су њихови послови у фабрикама, али и на другим радним местима, били изузетно исцрпљујући, па чак ни смене нису постојале. Тада су кренуле различите демонстрације којима су жене на улицама градова исказале своја негодовања, где су након неколико година жалбе коначно биле саслушане, а права већим делом усвојена. Једна од значајних личности која је покренула већину женских норми била је Луси Стоун, америчка говорница и организаторка многих покрета.

Због разних дама које су своје искрено мишљење исказивале широј популацији, своје проблеме успешно решавале, и велики број ствари нормализовале, женска популација данас живи у свету који их не дискриминише у мери у којој је то некада било заступљено. Све имају право гласа, вероисповести, али и право личне слободе која се тиче различитих ствари. Баш у име тога, и данас славимо жене као особе које померају границе стварног, боре се за своје, али и туђе, подарују животе будућим научницима, психолозима, докторима… али и најважније, коначно се осећају слободно у свету у ком живе. Због тога оне заслужују посебна звања и одлике у част свих ствари које су учиниле са читав народ.

А за крај цитат који би озваничио смисао сваке жене:

„Они који о женама увек добро говоре не познају их довољно. Они који о њима само лоше говоре, не познају их никако.“ Г. Пигаулт. Лебрун     

Мина Лазаревић, 1а

СВЕТСКИ ДАН СРЕЋЕ

Срећа је ментално или емоционално стање са позитивним и угодним емоцијама, које иду од задовољства, до интензивне радости. Светски дан среће  прославља се 20. марта, а о томе су одлучиле Уједињене нације. Предлог да се овај дан слави 20. Марта, прихваћен је једногласно, када су све 193 земље чланице за то гласале. Циљ је да се повећа свест о важности потраге за срећом и доброти светског становништва. Потрага за срећом је основни људски циљ. Препоручује се правилан и уравнотежен привредни раст који се темељи на одрживом развоју, искорењавању сиромашних… Све чланице земље се позивају да се удруже у промовисању већ наведених циљева и да образују јавност о подизању свести о срећи тј. обележавању Светског дана среће. Идеја да се Светски дан среће слави дошла је од представника Уједињених нација Краљевине Бутан. Ова земља годинама важи за земљу са најсрећијим грађанима на свету. Будите срећни увек, а не само на овај дан!

Ксенија Јанковић 1а

ЛИКОВНИ РАДОВИ УЧЕНИКА ГИМНАЗИЈЕ „ЈОСИФ ПАНЧИЋ“

HidroElektrana Bajina Basta Dunav osiguranje NP Tara