Ђак генерације

2023.

ПАВЛЕ КАДИЈЕВИЋ поносно носи титулу ђака генерације наше школе , за школску 2022/2023. годину. Рођен је 22. јуна 2015. године, иако млађи за целу годину од своји школских другова, марљивим радом  и трудом током четири године школовања издвојио се као најбољи међу једнакима.

Из своје петочлане породице понео је лепо васпитање и бројне врлине које се огледају, пре свега,  у поштењу, скромности, спремности да се помогне када је то потребно.

Његова страст ка учењу креће још од основне школе. Као скромном дечку, никад му није био мотив да буде најбољи, већ да помера своје границе и достигне  свој  максимум.  А за све то било је потребно уложити много труда и времена. Балансирање између обавеза није било увек лако, али како је сам говорио , кључ је у доброј организацији. Увек се трудио да буде мотивисан и пронађе радост у учењу. То је оно што га је водило напред и омогућавало да постиже своје циљеве.

„ Част је бити проглашен за најбољег у оваквој генерацији. Верујем да нас све у будућности очекују велики успеси.“ -каже Павле

 Он је данас бруцош на Електротехничком факултету, на смеру софтверски инжењеринг. Честитамо му на свему што је до сада постигао и желимо пуно успеха у даљем школовању.

2022.

Његош Николић

Бити ђак генерације потврда је дугог и пожртвованог рада током средњошколског школовања. Признање „Ђака генерације“ школске 2021/2022. године понео је Његош Николић, ученик природно-математичког смера Гимназије „Јосиф Панчић“.

Културан, лепо васпитан, ненаметљив и дружељубив, Његош је био омиљен у одељењу али и међу наставницима. Интелектуално радознао, талентован и амбициозан, достојно је представљао своју школу и истакао се успешним учешћима на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, према коме је упорним радом показивао неизмерну љубав и интересовање. Тиме је, веома заслужено, био стипендиста Фондације „Ана и Владе Дивац“.

Његова посебност истакла се и у уметности лепог писања. Млади математичар калиграфске вештине, сем љубави према матерњем језику, показао је да негује традиционалне вредности и уверио нас да ова древна уметност није изгубила на значају упркос модерним начинима комуникације.

Школа ће га памтити и као сјајног кошаркаша и правог тимског играча.

Поносни смо на његове успехе и сигурни да ће наставити да их постиже као студент Машинског факултета у Београду, да ће остварити све своје жеље и планове и изградити изванредну каријеру.  

2021.

Јован Јанковић

Мало је речи којима ћемо моћи да објаснимо квалитет и посебност овог момка. Његово ангажовање и бројне награде најверодостојније сведоче о томе. Крочивши у нашу школу, одредио је свој животни пут, пут природних наука. Од старта га је красио такмичарски дух, па већ у првој години осваја прве награде на Републичком такмичењу из математике, као и на Архимедесу и Мислиши.  Ове награде низале су се и у свакој наредној години, с тим што се осим у математици, почиње такмичити и из физике. Међутим, наш Јован није био мање успешан на пољу осталих предмета које је у школи похађао. Увек знатижељан, али одмерен, имао је питање више за сваког нашег колегу. Увек паметно, смислено питање, којим је тражио додатну информацију, образложење неке наставне јединице. Заинтересованост за све области науке красила је овог момка. Његова пажљивост, усмереност ка детаљима , права је реткост. Његову способност запажања дуго ћемо памтити. Литерарне вештине показао је на часовима српског језика, као и новинарске секције.  Јован је, захваљујући свом раду и труду у средњој школи,обезбедио директан упис на Електротехнички факултет у Београду, где студира Софтверско инжењерство(СИ), након ког се добија звање дипломираног инжењера софтвера. Ово занимање је у протеклих пет година било једно од три најпопуларнија занимања на свету.

Даница Мојковић, проф.

2020.

Јелена Нешковић

Била је ово необична година без матурског плеса, матурске вечери, прославе последњег дана школе. Година испуњена страхом, зебњом, ковидом, али, без обзира на све, Јелена је успела да упише Електротехнички факултет у Београду. Културна, ненаметљива, тиха, образована, Јелена је знала већ од уласка на врата гиманзије којим ће путем кренути и чему ће стремити.

Прва сазнања о свету математике и математичких проблема и бројева научила је од својих родитеља, као и од страијег брата, који је успешно завршио Елекротехнички факултет. Велике и значајне успехе постизала је на такмичењима везаним за математику. Била је четири године стални члан математичке екипе, која је освајала награде на „Архимедесу“. На тај начин она је и представљала Гимназију „Јосиф Панчић“ у најлепшем светлу, као праву ризницу знања.

Међутим, интересантна је Јелена и по томе што је била најбољи језикословац. Освајала је прво место на Републичком такмичењу из језика које се одржава у Тршићу. Раме уз раме стајала је са ученицима филолошких гимназија. Скромност, вештина владања речима чини је врло мудром, при чему увек морате водити рачуна о изговореном. На први поглед је нежна и крхка, али је она борбена, праведна, и посебна. Било је задовољство са њом радити, јер обострани труд и разумевање, као и поштовање и толераниција теже ка истом циљу – обезбеђивању бесмртности знањакао једном веродостојном потврђивању људског постојања.

Разредна Гоца Ђурић

2019.

Упознали смо Стефана каобрилијантног, тихог и ненаметљивог момка, доброг друга, оданог пријатеља који кроз живот корача смело, самопоуздано и са јасно дефинисаним циљем.

Одличан ученик, бајинобаштанске Гимназије „Јосиф Панчић“, био је понос својим професорима. Свакодневно је односио у родитељски дом срећу и задовољство, а са такмичења је доноси не само признања, већ и награде. Од вредних и изнад свега племенитих родитеља врло рано је научио основну животну лекцију којом се долази до сазнања да је у раду смисао живота, а у безграничној љубави према учењу гаранција успеха. Одабрати у животу пут учења- значи одабрати светачку мукотрпну стазу којој нема краја. Стваралачки немир био је битно обележје његовог образовног пута, а његов стваралачки дух вођен је сталном чежњом за нечим неосвојивим и новим.

Стефан је велики поштовалац математике, али и књижевности. То је заиста реткост. Огромне су његове заслуге да се наша Гимназија увек могла поносити освајањем таквих награда. Неверовантан је осећај да ученик из једне мале школе заузме прво место и победи ученике еминентних филолошких гимназија, не само на „Књижевној олимпијади“, већ и на такмичењу из језика које се одржава у Тршићу. Сматрао је да нема вредности никаква победа на свету ако није везана за једну општу универзалну победу човека над свим задацима које поставља садашњост. Он сматра да свака она победа која не води општем благостању, које се постиже између осталог и стицањем нових знања – није победа, већ обична лаж. По њему незнање ће једног дана прекрити тишина, јер време свему даје место. Остаје само деловање у животу.

Тако размишљање и такви резултати у његовом раду, као и бројна ангажовања, омогућили су му упис на Електротехнички факултет у Београду. Врлина Стефановог односа према учењу је у томе што је сваку мисао и чињеницу учинио кристално јасном. Реч је, дакле, о многоструко сложеној једноставности која  је плод његовог урођеног дара, природне јасности ума, али и велике интелектуалне дисциплине.

Зато смо му сви захвални: директор, његови предавачи, разредне старешине, а то је  само осећање недомирености дуга према једном комплетном ученику, који је пронашао свој пут у тешким временима где је знање прилично изгубило свој значај.

Гоца Ђурић, проф.

2018.

Када сам пре шест година био на књижевној вечери познатог дечијег писца, Уроша Петровића, творца Н. Т. Ц. система учења за развој интелигенције, он је публици постављао загонетна питања и за сваки тачан одговор давао лоптицу смајли J. Један мали дечак који ми је неодољиво личио на Хари Потера покупио је већину смајлија. У сећању он ће ми заувек остати меморисан као мешавина Хари Потера и Смајлија. Сазнао сам име дечака, Јован Ђорђевић.

У даљем протоку времена повремено су до мене стизале вести о надареном дечаку који побеђује на такмичењима из математике. Па невероватна информација да је ђак  Гимназије „Јосиф Панчић“ истовремено првак Србије у математици и српском. А онда сам имао прилику да га водим са групом надарене деце у посету пријатељском нам граду, Кршком. Тада сам упознао једног новог Јована који свира гитару, воли мали фудбал, а заједно смо вежбали и пливачке стилове. При посети атомској централи обишли смо презентациони центар „Свет енергије“. Професор, творац центра и велики фан Николе Тесле био нам је домаћин. Рекао ми је да је за двадесет година рада прошло небројано много екскурзија и ђака, али да сви заједно нису поставили толико занимљивих питања, као мала група из Бајине Баште. Морао сам да га тешим и да му објасним да је то група најбољих ђака а да је међу њима дечак који је поставио и највише питања, Јован Ђорђевић, вишеструки првак Србије у разним предметима.

У четири године гимназијског школовања, све време је био први на општинском, окружном и три пута први и једном трећи на републичком из математике. Предводио је екипу која је једном била прва, а три пута друга на познатом такмичењу „Архимедес“, а освојио је и више награда на „Мислиши“. Једном први на републичком такмичењу из српског језика и књижевности, стигао у финале из енглеског и био члан екипе школе у малом фудбалу. На бодовању за ђака генерације освојио је невероватних 500 бодова, величину успеха можемо боље схватити ако знамо да Вукова диплома носи 25 бодова.

Све ово је остварено уз осмех, дружење, пријатељску помоћ другима и пуно финог васпитања. Тако да заправо дилеме и нема, Јован Ђорђевић је заиста и ђак генерације и ђак свих генерација. Самим тим, он је постао светао пример и инспирација будућим генерацијама ученика. Њему желим да за цео живот задржи чаролију знања а на лицу осмех.

С поштовањем за све што је урадио за

Гимназију „Јосиф Панчић“

Јован Ђурић, професор.

2017.

Дејан Јовановић

Наставничко веће Гимназије „Јосиф Панчић“из Бајине Баште

једногласно је изабрало Дејана Јовановића за ђака генерације у школској 2016/2017. години. Дејан је добитник дипломе „Вук Караџић“ и бројних диплома за изузетне резултате на такмичењима у току четворогодишњег школовања. Завршио је гимназију природно-математичког смера у генерацији у којој је од 69 ученика њих 10 добило вукову диплому.

Свестран, темељан, посвећен раду, марљив, ненаметљив, скроман, тих, ведрог духа и неисцрпне енергије Дејан је све обавезе извршавао савесно, одговорно, на време и са лакоћом. Ради се о ученику изузетних људских особина и широког спектра интересовања. Пажње вредне резултате остваривао је у ужој струци (математика, физика, информатика …), а има савршено оштра запажања, непоколобљив је, истрајан и неуморан. Постигао је одличан успех из свих наставних предмета и на матурском испиту. Показао је једнако интезиван активитет, стваралачки дух и таленат у свим областима.

На такмичењима из математике и физике је остваривао најбоље резултате. На општинским такмичењима из математике је увек био први, на оркужним први или други, док је на републичким такмичењима два пута освојио трећу нагараду и два пута похвалу. Све четири године био је члан екипе на Републичком такмичењу из математике. Екипа наше школе је, у овом периоду, три пута освојила другу награду. У мају 2014. године били смо екипни прваци Србије. Дејан је, као и остали чланови екипе, дао огроман допринос овако сјајним резултатима. Радио је матурски рад из математике на тему: Екстремне вредности функције. Рад и одбрана су урађени савршено и на највишем нивоу.  Ослобођен је  полагања пријемног испита, те је са максималних 100 поена уписао, веома тражен и цењен, Електротехнички факултет у Београду.

Јасан, одмерен, изваредно доследан, врло широке опште културе и темељне ерудиције у области егзактних, лингвистичких и друштвених наука Дејан Јовановић је један од многобројних ученика (бивших и садашњих) наше Гимназије који школу и град представљају у најлепшем светлу. Професори Гимназије су захвални таквим ученицима и поносни на њих, јер су на најбољи начин наградили њихов рад, труд и веру да су на правом путу.

Дејане, само напред. Желимо ти пуно среће, добро здравље и одличне резултате, као и до сада.

Само настављајући велико дело, својих претходника, ученика и професора, богатећи га новим напорима, сазнањима и достигнућима у изградњи модерне школе, у борби за живот достојан човека, свестран напредак и вредновање правих вредности, наћи ће своје место нове генерације васпитача и ученика.

Одељенски старешина Милош Танасијевић

2016.

Особита, племенита, марљива и одговорна, ученица, Бојана Гавриловић, заслужила је да понесе титулу „ђака генерације“ 2015/2016. године.

Осим Вукове дипломе, њен рад се огледао у посебном залагању на такмичењима из математике; у раду рецитаторске секције, с чим је била и учесник на свим општинским манифестацијама у граду као члан КУД-а.

Са очекиваним успехом Бојана се уписала на тешки „Електротехнички факулктет“, па самим тим је и испунила очекивања професора који су четири године радили са њом.

Ученици попут Бојане Гавриловић су лучоноше и креатори и другима дају смисао чињеници „да је једино знање моћ“, а просветним радницима да њихов посао није обесмишљен.

2015.

Тамара Ђурић се у јулу 2011 године уписала у I разред гимназије природно-математичког смера. Претходно је завршила Основну школу ,, Свети Сава“ као ђак генерације, добитник Вукове дипломе и више специјалних диплома за изванредне резултате на такмичењима од општинског преко окружног до републичког нивоа.

Као ученик се истакла својим особинама, радом, постигнућима у настави, ваннаставним активностима и савесном извршавању својих обавеза. Тамара је скромношћу, ненаметљивом амбициозношћу, вишеструким талентом уз континуиран и систематичан рад остварила врхунске резултате у току гимназијском школовања.

Професори са похвалом истичу њену озбиљност, скромност, студиозност, мултидисциплинарност као и начин на који користи степен знања из свих предмета и лакоћу са којом постиже одличне резултате. Како су пролазиле године проведене у Гимназији Тамарини резултати су били све импресивнији, а однос према школи, професорима, друговима и послу племенитији. Од почетка школовања је радила савесно, предано и одговорно показивајући подједнак таленат за природне и друштвене науке.

Радом и постигнутим резултатима се издвојила од вршњака из генерације у којој је било више изузетних ученика и комплетних личности.

Постујући важећи Правилник школска комисија је бодовала све елементе и постигнућа, па је од пет носилаца Вукове дипломе предложила Тамару Ђурић за ђака генерације. Наставничко веће Гимназије је једногласно прихватило и аплаузом поздравило тај предлог. Бираним речима су, како и доликује, говорили о Тамариним врлинама и успесима. Нисмо имали тежак задатак при избору ђака генерације. Учествовала је на више такмичења и на сваком остварила одличне резултате. Математика, физика, биологија, српски језик … су неки од предмета из којих је Тамара представила школу на различитим нивоима такмичења. Ипак, као што је навела и у свом матурском раду, Тамара има посебно интересовање за математику. Овој дисциплини се нарочито  посветила и ту је постигла најбоље резултате. На општинским такмичењима из математике је редовно прва, на окружним прва или друга. Три пута је учествовала на Републичком такмичењу из математике и три пута се вратила са признањем. Једном је добила похвалу, други пут трећу награду, у четвртом разреду је освојила вредну другу награду.

Тамара је све четири године била члан екипе математичара на турниру које организује математичко друштво Архимедес. Захваљујући њој и осталим члановима екипе наша школа је остварила резултате вредне пажње и дивљења. У претходне четири године наша екипа је добила једну похвалу, две друге награде, и једну прву. У јуну 2014. екипа гимназије је била првак Србије у математици. Тамара је тада добила награду ( прва и друга нису додељене).

Тамара је уписала електротехнички факултет у Београду. Обзиром на одличне резултате  на Републичким такмичењима није полагала пријемни испит, већ јој је, по том основу признат максималан број бодова. Тако се нашла на врху ранг листе уписаних студената.

На дан када је Тамара бранила матурски рад из математике, учионица 21 је била премала да прими све заинтересоване. Надамо се, да ће следећих пар реченица која је у образлољењу оцене одличан (5) навео њен ментор, делом објаснити такво интересовање професора и ученика.

Одлика рада је и висок ниво језичке и информатичке писмености. Излагање као да природно ,, тече“, материја је изложена у облику коректне математичке приче, језички исправно, логички разумљиво, у сваком погледу савршено: појмови су детаљно објашњени, докази тврђења јасни, потпуни, једноставни, лишени и најмањег пропуста.

Посебну вредност рада чини сарджај тезе насловљене са “Одабрани задаци са решењима“. Овде је ученица показала најмање три ствари.

1. Значај решавања истог проблема на различите начине
2. Када волимо то што радимо и то годинама радимо са ентузијазмом одлични резултати су природни след
3. Ниједан наставни предмет, и математика наравно, није никада докрајчена и завршена област коју деценијама треба предавати редоследом и на начин који су други утврдили.

Ђурић Тамара то потрврђује на најбољи могући начин.

Гимназија “ Јосиф Панчић “, њени запослени и град Бајина Башта су поносни на ученике као што је Тамара. Желимо да просветни радници у обављању одговорног посла имају што више таквих ученика.

Сви заједно честитамо Тамари на оствареним резултатима, најискреније јој желимо пуно среће у даљем животу, добро здравље и резултате примерене њеној личности.

2014

Комисије школе за избор ђака генерација,

која је узела у обзир све параметре прописане правилником Школе,  за ђака са највише бодова проглашен је Радивоје Нешковић, ученик природно-математичког смера Гиманазије „Јосиф Панчић“.Oн је затим одлуком Наставничког већа и званично проглашен за ђака генерације.

Поред свих успеха које је Радивоје у току свог гимназијског образовања постигао у области физике и математике, његов рад и труд се одразио и на одличан успех из свих предмета, како природних тако и друштвених наука. Оно што је њега издвојило у односу на друге, такође  успешне ученике наше школе, јесу диполоме са републичких такмичења из физике и математике током све четири године његовог школовања. Радивоје се редовно враћао са једним од прва три места из оба предмета у истој години.

Он је пример ученика који показује да се може бити испешан на свим пољима и научним али и друштвеним. Сви професори који су се икад сусрели са овим младим човеком задовољни су сарадњом и залагањем на часовима, а његови школски  другови су ту да посведоче о његовим осталим квалитетима.

За школу он је пример како се и оваквим временима може све постићи добром организацијом и вољом за константан рад и усавршавање. Круна његовог рада у јесте последње такмичење Математичког друштва „Архимедес“ где је и појединачно и екипно освојио прву награду.

Скромна је награда наше школе додељена  овом ђаку генерације у поређењу оно шта Радивоје Нешковић за ову школу допринео. Понос је наш што испраћамо овако формирану младу особу на даље школовање и усавршавање талената које он поседује. Желимо му да настави да ниже успехе у животу и будућем раду!

2013

2012

 Стаменић Ивана

2011

Александра Јосиповић

 

2010

Леонтијевић Милица