Кратки историјат Гимназије

Кратки историјат Гимназије “ Јосиф Панчић “из Бајине Баште^[1]

 

Одмах по ослобођењу Среза рачанског, у Бајиној Башти, 5. фебруара 1945. године, обновила је рад Грађанска школа, која је наставу почела да изводи на новим наставним плановима који су били усклађени са друшрвеним променама које су се догодиле. Настава у почетку из неких предмета није била стручно заступљена, али се временом и тај проблем самњује. Први урпавитељ школе био је Цветко Милосављевић,  док се настава изводила у згради Основне школе.

Повереништво просвете НР Србије, својим Решењeм од 24. марта 1945. године, одлучило је да се све грађанске школе претворе у ниже четвороразредне гимназије. На крају прве школске године, 12. јуна 1945. године, Школски одбор грађанске школе је предлажио, а Срески народни одбор усвoјио, да Грађанска школа прерасте у Државну нижу реалну гимназију.

 

Указом Министарства просвете НР Србије, од 29. августа 1945. године, почео је рад Ниже реалне гиманзије. У првој школској 1945/1946. години уписано је у I разред 52, у II разред 43, у III разред 17 и у IV разред 21 ученик. Шест наставника одржавали су наставу у 3 учионице основне школе и то ученици I и II разреда похађали су наставу “ прекодневно “, а ђаци III и IV разреда ишли су у школу сваког дана.

 

Како би се поправили материјални услови рада, после добијених разних мишљења и сагласности, Гимназији је додељена зграда бившег “ Хотела Берзе “. ^[2] Примопредаја зграде обављена је 12. марта 1946. године и њој су присуствовали од стране гимназије директор Цветко Милосављевић и наставник Владимир Кнежевић, а у име УНД зграду је предала Јела С. Павловић. У Записнику о примо-предаји утвђено је стање у ком се зграда налази и поред осталог констатовано је да је зграда претрпела оштећење у току рата од 50%.

 

У Гимназији се радило по старом наставном плану, али је број појединих предмета био редуциран услед недостатка просторија. Уведен је руски језик уместо немачког, а веронаука је постала факултативна. Није било пријамних испита ни школарине. Први управитељ школе после рата био је Цветко Милосављевић.

 

Одлуком Председништва АСНОС-а^[3] издржавање средњих школа падало је на терет МНОО-а, а уколико су недостајала средства помоћ је требало да пружи ОНОО. Све средње школе у Ужичком округу је издржавао ОНОО, који се бринуо и о платама запослених.

 

Према извештају општинског референта за просвету од 31. маја 1946. године, у Бајинобаштанској гимназији радило је 10 учитеља, а редовно је похађало наставу 232 ученика, а њих 105 није уопште долазило у школу. Недостајало је простора, уџбеника, намештаја, а као последицу недостатка просветхих радника јавила се стручна незаступљеност у настави низа предмета : српског језика, певања, цртања и филскутуре. Прва школска година у бајинобаштанској Нижој реалној гимназији завршена је 25. и 26. јуна 1946. године полагањем течајних испита.

 

На седници Општинског одбора у Бајиној Башти^[4], почетком септембра 1955. године, донета је одлука да престане са радом Нижа гимназија у Бајиној Башти.

 

Гимназија у садашњој форми обновила је рад 5. септембра 1965. године. После почетка градње ХЕ Бајина Башта нарасла је потреба за школованим кадровима, а Економсак школа је имала све мање уписаних ученика. Одлуку о оснивању Гимназије донела је СО Бајина Башта на заједничкој седници Општинског већа и Већа радних заједница дана 27. фебруара 1965. године, а на предлог Савета за просвету. Тако је Гимназија “ Милош Требињац “ у Бајиној Башти поновно је почела са радом школске 1965/1966. године. У првој години постојања Гимназија је уписла 2 одељења првог разреда од 44 и 46 ученика. Настава је одржавана у згради основне школе. Као материјална основа искоришћена је Економска школа, која је била пред гашењем, а школа је три године радила у згради бившег хотел Берзе, а онда је прешла у зграду основне школе “ Рајак Павићевић “. Током прве школске године само 4 од 11 предмета били су стручно заступљени, а најтежи проблем је било обезбедити стручно заступљену анставу из математике, физике и хемије. Преласком у згарду основне школе услови су се знатно поравили, јер тада је оформљена библиотека, почиње се користити филскултурна сала и формирају се кабинети за физику и хемију.

 

Услед повећања броја ученика, а лоших просторних могућности за рад свих школа у Бајиној Башти 1973. године започела је изградња нове зграде за потребе средњих школа. Изградња је била велики изазов за Гимназију и Школу за квалификоване раднике. Изградња нове зграде трајала је пуне 3 године, уз велике проблеме пре све са извођачима радова, па је 1976. године коначно овај посао привело ГП “ Радник “ из Сребренице. Новац за овај објекат обезбедили су : ХЕ Бајина Башта, СО Бајина Башта, Републичка заједница образовања, као и доприноси радних организација и грађана.

 

У току изградње нове граде, а коначно почетком школске 1974/1975. године у Бајиној Башти је основан Образовни центар за гимназијско и стручно образовање кадрова, који је организационо обједињавао Школу за квалификоване раднике и гимназију “ Милош Требињац “. Први директор Центра био је Јово Станић. Поводом дана ослобођења Бајине Баште, 12. септембра 1976. године, на свечан начин отворена је нова зграда Образовног центра са 16 учионица – кабинета, фискултуном салом и 5 радионица. Образовни центар коначно добија назив Образовни центар “ Јосиф Панчић “ одлуком Збора радних људи 3. новембра 1978. године.^[5]

 

Гимназија “ Јосиф Панчић “ у Бајиној Башти настала је поделом Образованог центра, одлуком коју је донела Скупштина општине Бајина Башта, 29. јуна 1990. године. Наша школа почела је са радом самостално реализујући наставу од 1.септембра 1990. године, у којој се реализију програм гимназије друштвено-језичког и природно-математичког смера.

 М. Ковачевић